Choose a language
Navigation

Česta pitanja koja se postavljaju u vezi sa sprovođenjem izbora

1. Kada se raspisuju predsednički izbori?

Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana.

Kako petogodišnji mandat predsednika Tomislava Nikolića ističe 31.05.2017. godine, predsednik Narodne skupštine raspisaće predsedničke izbore najkasnije do 03.03.2017. godine, a imajući u vidu praksu da se izbori održavaju nedeljom, ovogodišnji izbori održaće se najranije 02.04 a najkasnije 30.04.

2. Ko može da bude predsednički kandidat i ko može predlagati kandidate?

Pravo da se kandiduje ima svaki  punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije, koga mogu da predlože registrovane političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana, ukoliko ga overenim potpisima podrži najmanje 10.000 birača (punoletnih građana).

3. Kako se podnosi predlog kandidata?

Predlog kandidata podnosi se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 20 dana pre dana izbora odnosno do 12.3.2017.u ponoć.

Predlog kandidata sadrži ime i prezime, prebivalište i zanimanje kandidata, kandidatov jedinstveni matični broj građana i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da kandidata predlaže grupa građana ako grupa građana nema naziv.

4. Kako se formira lista kandidata i koje podatke sadrži?

Republička izborna komisija utvrđuje listu kandidata za izbor predsednika Republike najkasnije 15 dana pre dana izbora, odnosno do 17.3.2017.u ponoć i objavljuje je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ narednog dana od dana kada ju je utvrdila.

Lista kandidata za izbor predsednika Republike sadrži ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv.

Redni broj kandidata na listi utvrđuje se žrebom 17.3.2017 sa početkom u 19:15 uz direktan prenos preko Javnog servisa, u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.

5. Ko ima pravo glasa i kako se ono ostvaruje?

Pravo glasa ima svaki svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije.

Da bi ostvario biračko pravo, građanin mora biti upisan u jedinstveni birački spisak koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Birač se upisuje u birački spisak prema mestu prebivališta, s tim što se na zahtev birača, u birački spisak može upisati i podatak da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta.

Birač koji nije upisan u birački spisak ne može da glasa , čak ni onda kada je njegovo izostavljanje sa izvoda iz biračkog spiska posledica očigledne omaške.

Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) kao i važećom vozačkom dozvolom koja sadrži JMBG.

6. Da li je moguć naknadni upis u birački spisak?

Po zaključenju biračkog spiska birač može biti upisan u spisak naknadnih promena u biračkom spisku, koji je sastavni deo izvoda iz biračkog spiska a rešenje o promena može biti doneto najkasnije 72 časa pre dana izbora.

Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneti zahtev za promenu u biračkom spisku ako on ili drugi građanin nije upisan u birački spisak.

Pa tako, u slučaju predstojećih izbora, upis birača u birački spisak na osnovu zahteva vrši:

– Opštinska/gradska uprava prema mestu prijavljenog prebivališta – do 17. marta 2017. godine (do zaključenja spiska)

– Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – Od 18. do 29. marta 2017. godine u 24h. Nakon toga nije moguće podnositi zahtev za naknadnu promenu u biračkom spisku .

Nadležni organ o zahtevu za promenu u biračkom spisku odlučuje u roku od 24 časa od prijema zahteva.

Bilo kakve promene i dopune u izvodima iz biračkih spiskova na biračkom mestu nisu dozvoljene.

7. Kako se ostvaruje pravo glasa u inostranstvu?

Birači koji imaju boravište u inostranstvu glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije i na posebnim biračkim mestima koje određuje Republička izborna komisija,

Dan posle raspisivanja izbora, diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije obaveštavaju birače koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije 11.03. 2017. godine, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Kriterijum za otvaranje biračkog mesta jeste prijavljenih najmanje 100 birača.

Državljani Srbije koji se nisu prijavili za glasanje u inostranstvu svoje biračko pravo moći će da ostvare u Srbiji, u mestu prebivališta.

8. Građanin koji živi u inostranstvu a želi da glasa u drugom krugu u Srbiji, kako ostvaruje to pravo?

Ukoliko je građanin uspešno izvršio prijavu da će u okviru prvog kruga izbora glasati u inostranstvu on neće biti u mogućnosti da u drugom krugu izbora glasa u Srbiji. Promena mesta glasanja nije moguća nakon 11.03. iz razloga što su za ovu vrstu promena nadležne samo opštinske/gradske uprave.

9. Ko su posmatrači?

Rad izborne komisije i biračkih odbora je javan, tako da rad organa za sprovođenje izbora mogu pratiti zainteresovani domaći i strani posmatrači,koji se akredituju u skladu sa pravilima koje

određuje izborna komisija. Akreditovani posmatrači nemaju mogućnost uticaja na izborni proces, već samo beleže eventualne nepravilnosti u izbornom procesu, kako tokom kampanje, tako i tokom dana glasanja.

10. Koja je razlika između članova biračkih odbora i posmatrača?

Birački odbori predstavljaju izborne organe i njihova glavna uloga se ogleda u tome da sprovode sam proces glasanja na izborni dan. Birački odbor je sastavljen od članova biračkih odbora u stalnom i proširenom sastavu. Sa druge strane posmatrači predstavljaju lica koja prate rad biračkih odbora/izbornih komisija i omogućavaju da se izborni proces odvije na transparentan način i sa što manje eventualnih nepravilnosti.

11. Šta je potrebno za otvaranje biračkog mesta u Srbiji?

Glasanje za predsednika Republike obavlja se na biračkom mestu. Biračko mesto određuje se za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača

Na dan održavanja izbora birački odbor se sastaje u 6,00 časova na biračkom mestu, da bi se izvršile pripreme za početak glasanja, što čine sledećim redosledom: otvaraju vreću sa izbornim materijalom zapečaćenu sigurnosnom zatvornicom, utvrđuju da li je primljeni materijal za glasanje ispravan i potpun, uređuju biračko mesto i dogovaraju se o načinu rada i podeli zaduženja prilikom sprovođenja glasanja.

Pošto obavi pripreme za sprovođenje glasanja, birački odbor utvrđuje da glasanje može da počne, i to konstatuje u zapisniku o radu biračkog odbora.

Biračko mesto se otvara na dan izbora u 7,00 časova.

12. Ko i kada objavljuje konačni spisak biračkih mesta?

Republička izborna komisija određuje i oglašava u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj i adresu biračkih mesta, najkasnije 20 dana pre dana određenog za održavanje izbora, odnosno do 12.3.2017.u ponoć.

13. Šta je zabranjeno na biračkom mestu i oko biračkog mesta?

– Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

– Zabranjeno je zadržavanje na biračkom mestu svih lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora.

– Osim toga, na biračkom mestu zabranjeno je korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija, kao i foto-aparata i kamera.

– Na biračkom mestu je zabranjeno da se, van službene evidencije u izvodima iz biračkog spiska, prave spiskovi birača koji su izašli na glasanje (upisivanjem imena ili rednog broja iz izvoda iz biračkog spiska birača koji su izašli, ili nisu izašli na glasanje).

– Izuzetno, dozvoljeno je da članovi biračkog odbora koji su zaduženi da rukuju izvodima iz biračkog spiska, upisivanjem crtica na posebnom listu hartije, vode evidenciju o izlaznosti birača i da podatke o izlaznosti saopštavaju svim članovima biračkog odbora.

– Što se tiče prisustva medija, predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da budu prisutni na biračkom mestu samo radi pripreme izveštaja o toku glasanja na biračkom mestu.

14. Gde i kako glasamo?

Birač glasa na biračkom mestu na kome je upisan u izvod iz biračkog spiska. Biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 20,00 časova. Ukoliko se u trenutka zatvaranja biračkog mesta zateknu birači koji nisu glasali do tog trenutka njima se mora dozvoliti da glasaju.

Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) kao i važećom vozačkom dozvolom koja sadrži JMBG.

Svaki birač glasa lično.

Birač u toku održavanja izbora može glasati samo jedanput. Glasanje je tajno.

Glasa se na overenim glasačkim listićima, koji sadrže naznaku da se glasa za predsednika Republike, redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika Republike, ime i prezime kandidata i naziv predlagača kandidata, odnosno naznaku da je predlagač grupa građana ako grupa građana nema naziv.

Glasa se samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata.

15. Koji listić je nevažeći?

Nevažeći glasački listić jeste nepopunjeni glasački listić, kao i glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju je izbornu listu birač glasao kao na primer:

– listić na kome je birač zaokružio ili podvukao više od jednog rednog broja ispred imena i prezimena kandidata;

– listić na kome je birač zaokružio ili podvukao više od jednog imena i prezimena kandidata;

– listić na kome je birač zaokružio ili podvukao više od jednog naziva predlagača kandidata..

16. Koji listić je važeći?

Važeći glasački listić jeste onaj na kome je zaokružen jedan redni broj ispred naziva kandidata,

Važećim se smatra i glasački listić koji je popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao

Ako je listić popunjen na način iz koga se može pozdano utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, on će biti važeći uprkos tome:

– što su na listiću ispisani ili nacrtani komentari, parole i druge poruke;

– što su imena drugih kandidata ili nazivi drugih predlagača kandidata precrtani.

17. Šta su birački odbori i kako se formiraju?

Birački odbori su organi za sprovođenje izbora koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu.

RIK donosi Rešenje o obrazovanju biračkih odbora i imenovanju predsednika i članova biračkih odbora u stalnom sastavu najkasnije 22. marta 2017. godine u 24 časa . RIK takođe imenuje članove i zamenike članova biračkih odbora u proširenom sastavu i to najkasnije do 28. marta 2017. godine u 24 časa (Predlozi za imenovanje članova biračkih odbora u proširenom sastavu predlagači kandidata se mogu dostaviti radnim telima najkasnije do 27. marta 2017. godine u 10 časova).

U njihovoj nadležnosti je da obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja, staraju se o održavanju reda na biračkom mestu.

Posle sprovedenog glasanja, birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu i dostavlja material RIK-u.

18. Kako se vrši brojanje glasova po zatvaranju biračkih mesta?

Posle zatvaranja biračkog mesta birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu.

Utvrđivanju rezultata glasanja moraju da prisustvuju svi članovi biračkog odbora ili njihovi zamenici.

Pošto konstatuje da su nakon izvršene logičko-računske kontrole, rezultati glasanja logičko-računski ispravni, birački odbor popunjava Zapisnik o radu biračkog odbora tako što u zapisnik čitko upisuje:

6) ukupan broj upisanih birača;

7) broj primljenih glasačkih listića;

8) broj neupotrebljenih glasačkih listića;

9) broj birača izašlih na izbore;

10) broj birača koji su glasali;

11) broj nevažećih glasačkih listića;

12) broj važećih glasačkih;

13) broj glasova datih za svakog kandidata za predsednika Republike.

19. Kako postupa birački odbor u inostranstvu nakon završenog glasanja?

Kao i birački odbori u Republici Srbiji, i birački odbori u inostranstvu broje glasove na biračkom mestu, nakon čega bez odlaganja prenose izborni materijal sa biračkog mesta u inostranstvu u Republiku Srbiju na način na koji se dostavlja diplomatska pošiljka. Izborni materijal se potom predaje neposredno koordinatoru Republičke izborne komisije u prostorijama Republičke izborne komisije.

20. Koje su najčešće bitne povrede izbornog prava na dan glasanja?

Moguće povrede izbornog prava usled kojih se može podneti prigovor zbog nepravilnosti u postupku su brojne, ali među njima najčešće su:

– glasanje umesto birača- Npr. Ukoliko na biračkom mestu primetite da određeni birač bude zaokružen u biračkom spisku pod imenom drugog lica, a ne pod svojim imenom i prezimenom/ Ukoliko primetite da na biračkom mestu umesto stare ili osobe pod pratnjom glasa lice koje je sa njom došlo na biračko mesto ili drugo lice

– povreda tajnosti glasanja- Npr. Ukoliko na mestu na kome je obezbeđeno tajnost glasanja (paravan) bude prisutno više lica/oprema za snimanje/članovi biračkog odbora dolaze do paravana

– višestruko glasanje- Npr. Ukoliko je jedan birač dobio više glasačkih listića/birač koji pristupio glasanju nije utvrđen identitet ili nije proveren UV lampom da li je već glasao

– prisustvo propagandnog materijala u radijusu manjem od 50 m od biračkog mesta- Npr. Deljenje političkih flajera ispred biračkog mesta/plakati/baneri/aktivisti političkih stranaka ispred biračkog mesta

– odsustvo članova biračkog odbora ili njihovih zamenika sa biračkog mesta- Npr. Ukoliko tokom perioda preobrajavanja i utvrđivanja glasova ne budu bili prisutni svi članovi biračkog odbora

– dolazak policije na biračko mesto bez povoda- Npr. Upadanje/dolazak policijskih službenika bez poziva predsednika biračkog odbora

– glasanje van biračkog mesta bez potvrde o biračkom pravu za glasanje van biračkog mesta- Npr. Ukoliko prilikom povratka članova biračkog odbora sa glasanja van biračkog mesta ne bude predata potvrda o biračkom pravu za glasanje van biračkog mesta/ili ista nije potpisana

– glasanje bez isprave kojom se dokazuje identitet- Npr. Glasanje novom vozačkom dozvolom na kojoj nema JMBG/bus plus karticom/ili bilo kojim drugim dokumentom koji nema sliku birača i JMBG

– onemogućavanje birača koji je upisan u birački spisak da glasa- Npr. Ukoliko članovi biračkog odbora biraču kažu da je već glasao/ukoliko je pod imenom konkretnog birača zaokruženo u biračkom spisku da je već glasao/ fizički onemogućavanje biraču da glasa

– nezaokruživanje imena birača u biračkom spisku ili zaokruživanje imena drugog birača- Npr. Članovi biračkog odbora nakon utvrđivanja identiteta birača ne zaokruže njegovo ime u biračkom spisku/zaokruže drugo ili više lica

– uticanje na biračev izbor od strane članova biračkog odbora ili trećeg lica- Ukoliko prilikom predaje glasačkog listića od strane članova biračkog odbora bude sugerisano glasaču za koga da glasa/ukoliko biraču na biračkom mestu/ispred biračkog mesta bude prećeno fizičkim/psihičkim nasiljem ako ne glasa za određenog kandidata/stranku.

– nepostojanje kontrolnog listića u kutiji- Npr. Ukoliko prilikom dolaska prvog birača na glasanje ne bude ubačen kontrolni listić u glasačku kutiju ili ukoliko prilikom procesa prebrojavanja glasova ne bude pronađen i kontrolni listić u glasačkoj kutiji

– višak listića u kutiji. Npr. Ukoliko se broj listića u kutiji ne slaže sa zbirom svih glasova koji su kandidati dobili i nevažećih listića

21. Kako birački odbor utvrđuje da li se računski slažu podaci o biračima, glasačkim listićima i glasovima

Broj birača koji su glasali može biti manji ili jednak od broja birača upisanih u birački spisak. Ako u zapisniku stoji da je glasalo više birača nego što ih je upisano u izvod iz biračkog spiska, postoji propust u radu biračkog odbora. To može biti posledica greške u brojanju i pisanju pa birački odbor ispravlja zapisnik ali ako je nastao zbog toga što je dozvoljeno glasanje licu koje nije upisano u birački spisak, to je grubo kršenje izborne procedure i glasanje se na tom biračkom mestu poništava i ponavlja.

Budući da birač može glasati samo jedanput broj glasačkih listića koji se nalaze u kutiji ne sme biti veći od broja birača koji su glasali (koji su zaokružei u izvodu iz biračkog spiska i kojima je uručen glasački listić).

Ako je broj listića u kutiji veći od broja glasalih, postoji propust u radu biračkog odbora. Taj propust može biti posledica greške u brojanju i zapisivanju i tada se ispravlja u zapisniku, ali ako je propust posledica toga što je jedno lice dobilo više glasačkih listća, birački odbor se raspušta a glasanje na biračkom mestu se ponavlja.

Kako se biraču uručuje samo jedan glasački listić, broj primljenih listića treba da bude jednak zbiru neupotrebljenih glasačkih listića i broja birača koji su glasali.

Svi listići koji se nalaze u kutiji mogu da budu ili važeći ili nevažeći, pa i ukupan broj listića u kutiji treba da bude jednak zbiru važećih i nevažećih listića a ako nije, birački odbor ponovo će prebrojati listiće.

Na svim važećim listićima glasalo se za nekog od kandidata pa i zbir glasova koji je dobilo svako od kandidata mora biti jednak broju važećih listića, a kada to nije slučaj birački odbor ponovo će prebrojati važeće listiće i glasove koji su kandidati dobili.

22. Koji kandidat je izabran za predsednika Republike Srbije ?

Čitava Republika Srbija je jedna izborna jedinica, što znači da se ukupan broj glasova sa cele teritorije broji, a procenat koji osvoji svaki kandidat računa se u odnosu na ukupni broj birača koji su glasali na izborima.

Na izborima pobeđuje kandidat koji osvoji većinu glasova birača koji su glasali. Ukoliko nijedan kandidat ne osvoji više od 50% glasova , u roku od 15 dana sprovodi se ponovljeno glasanje (tj. drugi krug) u kome učestvuju dva kandidata koja su osvojila najveći broj glasova.

Pobednik je onaj kandidat koji u drugom krugu osvoji više glasova.

Republička izborna komisija zapisnički utvrđuje i objavljuje konačne rezultate izbora u „Službenom glasniku Republike Srbije“ najkasnije 06.04.2017. u 20 časova.

23. Kome se upućuju prigovori na tok glasanja tokom izbornog dana?

Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da Republičkoj izbornoj komisiji podnese prigovor zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora i to u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust. Republička izborna komisija rešava u roku od 48 sati pa ukoliko usvoji prigovor, poništiće osporenu odluku ili radnju.

Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu koji ako usvoji žalbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najdocnije za deset dana.

24. Koliko koštaju izbori?

Budžetom Republike Srbije za 2017. godinu predviđeni su budžetski rashodi na ime izbora za predsednika Republike u ukupnom iznosu oko 1.8 milijardi dinara, od čega 641 miliona dinara za finansiranje kampanje.

25. Kako se finansira kampanja?

Kampanja se finansira kako iz privatnih tako i iz javnih izvora, koji se obezbeđuju u iznosu od 0,07 % poreskih prihoda budžeta Republike Srbije za 2017. godinu što iznosi 641.760.000 dinara.

Javna sredstva raspodeljuju se tako što se polovina sume raspodeli ravnopravno među kandidatima koji su dali izjavu da će koristiti sredstva iz javnih izvora, dok drugi deo ide kandidatu koji osvoji mandat predsednika Republike

Da bi dobili novac iz budžeta, kandidati moraju da najpre polože izborno jemstvo u visini iznosa koji treba da dobiju iz budžetskih sredstava i to u gotovom novcu, bankarskoj garanciji, državnim hartijama od vrednosti ili stavljanjem hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo.

Izborno jemstvo se vraća političkom subjektu ukoliko na izborima osvoji najmanje 1% važećih glasova.

Što se tiče finansiranja iz privatnih izvora, maksimalna vrednost godišnje donacije nekog pojednica za finansiranje izborne kampanje iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada, dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 200 prosečnih mesečnih zarada.


26. Ko vrši kontrolu finansiranja kampanje?

Kontrolu finansiranja kampanje vrši Agncija za borbu protiv korupcije. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti precizno uređuje pravila koja se tiču finansiranja izborne kampanje. Između ostalog, predviđa da svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje izborne kampanje, politički subjekat otvara poseban račun, koji se ne može koristiti u druge svrhe; obavezuje političkog subjekta da Agenciji za borbu protiv korupcije podnese izveštaj o troškovima izborne kampanje koji sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora; propisuje maksimalan iznos koji fizička i pravna lica mogu donirati političkom subjektu.

27. Šta je sve zabranjeno u kampanji?

Tokom izborne kampanje možemo izdvojiti nekoliko vrsta izbornih nepravilnosti koje su nedozvoljene/zabranjene. Generalno, povrede se mogu razvrstati na vođenje „funkcionerske kampanje“, povrede u vezi sa finansiranjem kampanje, medijske nepravilnosti i ostala krivična i prekršajna dela iz izborne materije.

a. Funkcionerska kampanja– Prema zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije zabranjena je tzv. funkcionerska kampanja. Naime, funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

b. Zabranjeno finansiranje politicke kampanje/aktivnosti– Prema zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je finansiranje od strane: stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica, osim međunarodnih političkih udruženja; anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; zadužbina i fondacija; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno. Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta i od strane pravnog ili fizičkog lica koje vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka ugovornog odnosa. Političkim strankama je zabranjeno da stiču udeo ili akcije u pravnom licu. Isto tako političkim subjektima je zabranjeno da stiču prihod od promotivne ili komercijalne delatnosti. Takođe, Zakonom je zabranjeno vršenje bilo kakvog pristiska, pretnje i diskriminacije prema licu koje daje prilog određenom političkom subjektu. Sa druge strane zabranjeno je i vršenje bilo kakvog pritiska prilikom prikupljanja sredstava ili davanja obećanja ukoliko se da prilog političkom subjektu. Na kraju, zabranjeno je prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.

c. Kaznene i prekršajne odredbe prema zakonu o finansiranju političkih aktivnosti– Kaznena odredba zakona predviđa kaznu zatvora od 3 meseca do 3 godine ukoliko određeno lice daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta. Osim kaznenih odredaba zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa novčane kazne i pokretanje prekršajnih postupaka ukoliko:

  1. politička stranka primi članarinu veću od 1.000 dinara u gotovini i ukoliko prilikom primanja članarine ne izda uplatnicu

  2. politički subjekt ne objavi vrednost davanja koja na godišnjem nivou prelaze iznos jedne prosečne mesečne zarade

  3. politički subjekt koristi imovinu u druge svhe a koje se ne odnose na političku aktivnost i druge dozvoljene aktivnosti političke stranke. Takođe, ukoliko politička stranka stekne imovinu na druge način a da to nije kupoprodaja, nasleđivanje i legat, isto tako stranka koja stekne nepokretnost iz javnih izvora a koristi je u druge svrhe koje nisu vezane za sprovođenje političkih aktivnosti.

  4. politički subjekti otvore više računa za finansiranje njihovog redovnog rada i to sa više različitih poreskih indentifikacionih brojeva

  5. politički subjekt koristi sredstva prikupljena iz javnih i privatnih izvora za finansiranje troškova izborne kampanje a da nisu bila namenjena isključivo za političku aktivnost u toku izborne kampanje

  6. politički subjekt koristi sredstva za redovan rad a da ta sredstva nije uplatio na poseban račun namenjen finansiranju troškova izborne kampanje. Takođe, kažnjivo je i neotvaranje posebnog računa namenjenog finansiranju kampanje

  7. politički subjekt ne dostavi Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaj o troškovima izborne kampanje u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora

  8. politički subjekt ne vrati sredstva iz javnih izvora koje nije potrošio tokom političke kampanje

d. Krivična odgovornost predviđena je za učinioce krivičnih dela protiv izbornog prava propisanih u glavi XV Krivičnog zakonika. Naime, ova krivična dela mogu biti učinjena tokom kampanje i sprovođenja izbora i radi se o sledećim krivičnim delima:

Povreda prava kandidovanja – Ko kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa kandidovanje na izborima, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Povreda prava glasanja – Ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem – Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i onaj ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga. Ako opisano delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina., a poklon ili druga korist oduzeće se.

Zloupotreba prava glasanja – Ko na izborima ili na referendumu glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa više od jedanput ili koristi više od jednog glasačkog listića, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine a član biračkog odbora koji omogući drugome da izvrši to delo iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Sastavljanje netačnih biračkih spiskova – Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Sprečavanje održavanja glasanja- Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan način spreči održavanje glasanja na biračkom mestu, kazniće se zatvorom do tri godine. Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na biračkom mestu usled čega glasanje bude prekinuto, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Povreda tajnosti glasanja – Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci a ako isto delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Falsifikovanje rezultata glasanja- Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Uništavanje dokumenata o glasanju – Ko uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasački listić ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.Za isto delo član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

Kaznom zatvora do tri godine kazniće se za krivično delo član Republičke izborne komisije ili član biračkog odbora, ili drugo lice koje u vršenju dužnosti u vezi sa izborom poslanika/predsednika izmeni broj datih glasova dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili koje objavi rezultat izbora koji ne odgovara obavljenom glasanju.

Osim krivičnih dela koja su u neposrednoj vezi sa izbornim pravom iz glave XV krivičnog zakonika u samom Zakoniku postoji još jedna grupa određenih krivičnih dela koja je u posrednoj vezi sa izbornim pravom i koja može uticati na regularnost izborne kampanje i procesa.

Uništenje i oštećenje tuđe stvari- Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Nasilničko ponašanje- Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine.

Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka- Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Ugrožavanje sigurnosti– Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja- Ko svesnim kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa političko, sindikalno ili drugo udruživanje ili delovanje građana ili delovanje njihovih političkih, sindikalnih ili drugih udruženja,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

5. Pored krivičnih dela izborno zakonodavstvo predviđa i prekršajnu odgovornost za političke i druge aktere tokom izborne kampanje. Pa tako zakon o izboru narodnih poslanika predviđa novčanu kaznu ukoliko član biračkog odbora ili Republičke izborne komisije onemogući praćenje rada organa za sprovođenje izbora. Isto tako kažnjivo je i nedostavljanje biračima obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i njihovom biračkom mestu. Takođe, zabranjeno je da se potpisi podrške prikupljaju od birača na njihovom radnom mestu ili da se birač na bilo koji način izloži pritisku da potpisom podrži predlog kandidata.

e. U okviru polja medijske kampanje zabranjena je izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova i objavljivanje procene rezultata izbora zabranjeni su 48 časova pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta. Takođe, Pravilnikom o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje zabranjeno je emitovanje predizbornog programa od strane pružalaca medijskih usluga koji u svom programskom elaboratu nisu predvideli da će emitovati vesti i program aktuelnosti. Pravilnik isto zabranjuje prikriveno emitovanje predizbornog program u vidu informativnog ili druge vrste programa i zabranjeno je tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidata.

27. Da li televizija može da promoviše samo jednog kandidata?

Svaki pružalac medijske usluge dužan je da emituje političke oglasne poruke svih zainteresovanih podnosilaca izbornih lista i kandidata pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima.Ako ih je više zainteresovanih, pa se zbog tehničkih uslova ne mogu svi njihovi interesi u celosti zadovoljiti, vreme namenjeno političkom oglašavanju biće raspodeljeno srazmerno iskazanoj zainteresovanosti.

Osim toga, RTS i RTV dužne su da u svom programu ravnomerno, bez diskriminacije i pod istim programskim i tehničkim uslovima, predstave sve izborne liste i kandidate.

Pritom, pružaoci medijskih usluga moraju paziti i na to da je zabranjeno prikriveno emitovati predizborni program u vidu informativnog ili druge vrste programa.

28. Koja je uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM)?

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalan i nezavisan organ koji je osnovan Zakonom o elektronskim medijima. REM objavljuje opšte obavezujuće uputstvo za ponašanje emitera u izbornoj kampanji, koje predstavlja objedinjena pravila ponašanja elektronskih medija tokom izborne kampanje. Organi Regulatora su Savet i predsednik Saveta i oni su nadležni kako za pripremu uputstva tako i za sprovođenje odnosno tumačenje njegovih odredbi te eventualno izricanje kazni. REM ima presudnu ulogu u kampanji u uređenju izborne komunikacije u elektronskim medijima, budući da on definiše okvir u kome se mediji i politički subjekti mogu kretati , tumači zakonske odredbe a raspolaže i mogućnošću izricanja sankcija onima koji prekrše uputstvo.

29. Koja je uloga Agencije za borbu protiv korupcije?

Agencija za borbu protiv korupcije u kampanji ima sledeće nadležnosti:

a. Agencija je dužna da prati da li se vodi tzv. “funkcionerska kampanja”, odnosno da li funkcioner krši zabranu predviženu Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata te da je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta. Ako Agencija utvrdi da postoji kršenje ove zabrane, trebalo o istoj da obavesti Prekršajni sud koji je nadležan za sprovođenje postupka koji učiniocu može izreći novčanu kaznu.

b. Agencija je, takođe, nadležna da kontroliše proces finansiranja kampanje te da vodi računa o tome da politički subjekt ne krši zabrane. Agencija, zato, po službenoj dužnosti ili po prijavi pokreće i vodi postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda pravila o finansiranju kampanje. Ona može izrići meru upozorenja političkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi nedostatke koji se mogu otkloniti. Ukoliko politički subjekat ne postupi po meri upozorenja, do isteka roka koji je u odluci određen, Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Prekršajni postupak za nabrojane prekršaje ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

30. Ako član biračkog odbora uvidi nepravilnost, šta može da uradi?

Ukoliko uoči nepravilnosti u postupku glasanja, član biračkog odbora može staviti usmenu ili pismenu primedbu koja mora biti uneta u zapisnik o radu biračkog odbora.

31. Kome mogu da se žalim ako vidim kupovinu glasova?

Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, koje često nazivamo “kupovinom glasova”, je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, te se krivična prijava protiv onoga za koga smatrate da je ovo delo učinio može podneti nadležnom javnom tužilaštvu, a to je osnovno javno tužilaštvo na teritoriji na kojoj je ovo delo učinjeno. Ukoliko se prijava podnese policiji ili tužilaštvu koje nije nadležno, oni su dužni da tu prijavu proslede nadležnom tužilaštvu.

Nepravilnosti u kampanji, kao i kupovinu glasova možete prijaviti i CRTA Posmatračkoj misiji “Građani na straži” na kontakt@gradjaninastrazi.rs mob.069 2321901 ili putem tvitera @NaStrazi

32. Kako se žalim na odluku RIK-a?

Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Treba obratiti pažnju na to da onaj ko smatra da postoji povreda, mora prvo podneti prigovor RIK-u jer RIK je prvostepeni organ koji pritom ne može postupak pokrenuti po službenoj dužnosti. Tek u slučaju da podnosilac prigovora želi da ospori odluku RIK-a donešenu po njegovom prigovoru, može izjaviti žalbu Upravnom sudu, koji je drugostepeni organ. U slučaju da se radi o predsedničkim izbrima, žalba se podnosi u roku od 48 časova od prijema rešenja i to preko Republičke izborne komisije, koja je dužna da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Upravnom sudu prigovor i sve potrebne spise, dok se u slučaju lokalnih izbora protiv rešenja izborne komisije, žalba Upravnom sudu može podneti u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja a izborna komisija dužna je da sudu dostavi odmah, a najkasnije u roku od 12 časova sve potrebne podatke i spise za odlučivanje.

Ukoliko Upravni sud usvoji žalbu i poništi izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajuća izborna radnja, odnosno izbori ponoviće se najkasnije za deset dana.

33. Do kada mogu da menjam mesto glasanja?

Ukoliko birač želi da glasa po mestu boravišta u zemlji, a ne po mestu prebivališta, do 11. marta 2017. godine (što je 5 dana pre zaključenja biračkog spiska) može podneti zahtev opštinskoj/gradskoj upravi da se u birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za predsednika Republike glasati prema mestu boravišta u zemlji.

Ukoliko birač ima boravište u inostranstvu, do 11. marta 2017. godine može neposredno opštinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivališta u zemlji ili putem diplomatsko-konzurarnog predstavništva podneti zahtev za upis podatka da će glasati u inostranstvu. Zahtev obavezno sadrži: ime, prezime, ime jednog od roditelja birača, JMBG birača, opštinu/grad i adresu prebivališta u zemlji, podatke o opštini/gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj ćete glasati na predstojećim izborima.

34. Prema kom mestu glasam na izborima?

Birači na biračkim mestima glasaju prema mestu prebivališta u kome su upisani u jedinstveni birački spisak. Ukoliko birači žele da promene mesto glasanja i da glasaju prema mestu boravišta, moraju da ovu promenu prijave nadležnoj opštinskoj/gradskoj upravi do 11.03.

35. Kako glasam na izborima prema mestu boravišta?

Birači koji bi da glasaju na osnovu mesta boravišta na predstojećim izborima taj zahtev podnose opštinskoj/gradskoj upravi gde imaju boravište i to do 17.03, a posle do 29.03 direktno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ovakav zahtev birača važi za eventualne ponovljene izbore-drugi krug glasanja.

36. Kako se upisujem ili menjam podatak u biračkom spisku?

Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneti zahtev za upis u birački spisak ako on ili drugi građanin nije upisan u birački spisak, ili promenu u biračkom spisku ukoliko nešto od podataka nije ispravno (pogrešno prezime, JMBG itd.)

U skladu s tim, u slučaju predstojećih izbora, zahtev za upis u birački spisak ili promenu podatka može se uputiti:

Opštinskoj/gradskoj upravi prema mestu prijavljenog prebivališta do 17. marta 2017. godine (do zaključenja spiska)

– Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave – Od 18. do 29. marta 2017. godine u 24h. Nakon toga nije moguće podnositi zahtev za naknadnu promenu u biračkom spisku .

37. Kako mogu da proverim da li sam u biračkom spisku?

Dan posle raspisivanja izbora, svaka opštinska/gradska uprava mora izložiti birački spisak za svoje područje, kako bi građani izvršili uvid. O izlaganju ih mora obaveštavati putem medija ili na drugi prigodan način. Građani moraju znati i to da mogu zahtevati izmene u biračkom spisku i o tome da najkasnije do 11. marta moraju prijaviti da će glasati po mestu boravišta a ne po mestu prebivališta u zemlji. To isto dužno je učiniti i diplomatsko-konzularno predstavništvo koje obaveštava birače koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko – konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije do 11.marta 2017. godine, putem diplomatsko-konzularnog predstavništva, podneti zahtev da se u birački spisak upiše da će glasati u inostranstvu.