Choose a language

Preporuke

Navigation
Zarad povećanja poveranja građana i unapređenja izbornog procesa u pravcu primene međunarodnih standarda za sprovođenje fer i slobodnih izbora, posmatračka misija CRTA-GnS smatra da je potrebno sprovesti čitav niz promena. Preporuke su podeljene po rokovima za sprovođenje, koje će zagovarati CRTA-GnS. Rokovi su utvrđivani na osnovu važnosti, hitnosti, izvodljivosti, kompleksnosti i neophodne saglasnosti različitih zainteresovanih aktera i donosilaca odluka.

OSTVARLJIVO U KRATKOM ROKU (6-9 MESECI)

OSTVARLJIVO U SREDNJEM ROKU (1-1.5 GODINA)

OSTVARLJIVO U DUGOM ROKU (2-3 GODINE)

Definisati način dostavljanja obaveštenja o glasanju u skladu sa postojećim procesnim zakonima

Povodom učestale pojave dostavljanja poziva za glasanje biračima na adrese na kojima ne stanuju, CRTA-GnS ukazuje da je ovakva situacija posledica neuređenog biračkog spiska i nepostojanja jasno definisanog načina za dostavljanje poziva. Lokalna samouprava nadležna je za obaveštenja o glasanju i dostavljanje poziva za glasanje na osnovu izvoda iz biračkog spiska. Dakle, u praksi je moguća situacija da određeni glasači uopšte ne dobiju obaveštenje o glasanju ili da ga dobiju na pogrešnu adresu. Glasači mogu da glasaju i bez obaveštenja o glasanju, ali je potrebno da ponesu dokument sa slikom i JMBG-om, kako bi članovi biračkog odbora mogli da utvrde identitet glasača. Ovakav način dostavljanja poziva sigurno ne ispunjava uslove koji su propisani našim procesnim zakonima za neke druge vrste slučajeva/postupaka (Zakonom o parničnom i Zakonom o krivičnom postupku).

Upravo zbog toga, potrebno je definisati način dostavljanja obaveštenja o glasanju u skladu sa postojećim procesnim zakonima, kao primerima dobre prakse (Zakona o parničnom postupku/Zakon o krivičnom postupku).

Unapređenje sistema nadzora nad biračkim spiskom

Tokom izbornog dana posmatračkoj misiji se obratio veliki broj građana sa informacijma da nisu mogli da glasaju jer nisu bili na izvodu iz biračkog spiska na svom biračkom mestu, iako su tvrdili da su prethodnom proverom utvrdili da se nalaze u elektronskoj bazi koja je dostupna na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Nakon ovih infomacija, posmatračka misija je kroz svoju mrežu posmatrača na biračkim mestima dodatno proverila ove informacije. Na osnovu informacija dobijenih od posmatrača, na 20 odsto biračkih mesta birači su tvrdili da su se pre dolaska na biračko mesto uverili da su upisani u birački spisak (uvidom u elektronsku bazu na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave), ali se njihovo ime nije nalazilo u izvodu iz biračkog spiska na samom biračkom mestu. Ličnim angažovanjem građana sa glasačkim pravom, utvrđeno je da su podaci iz elektronske baze pokazivali razčitu vrstu neslaganja sa izvodom iz biračkog spiska koji se nalazi na biračkim mestima (podaci o mestu glasanja se ne slažu, različito upisana prezimena, netačni podaci o tome da osoba ima pravo glasa, a u izvodu iz biračkog spiska je nema). Kada se uzme u obzir ukupan broj ovakvih slučajeva koje su CRTA-GnS posmatrači registrovali, njihova zastupljenost se odnosi na svega 0.32 odsto birača koji su upisani u birački spisak, ali na 20% biračkih mesta u Srbiji. Ovaj identifikovani problem ukazuje na ozbiljne nedostatke biračkog spiska, njegovu administraciju i ažuriranje.

Pre svega zbog uspostavljanja poverenja građana u birački spisak i izborni proces, potrebno je sprovesti nekoliko važnih mera. Unapređenje sistema nadzora nad biračkim spiskom i otvoren dijalog svih institucija u cilju unapređenje kvaliteta podataka u biračkom spisku, uz učešće zainteresovane javnosti.

Adekvatna primena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u delu kaznenih odredaba je takođe važna. Naime prema članu 25. Zakona predviđena je prekršajna odgovornost za odgovorno lice u organu koji je nadležan za ažuriranje biračkog spiska. Takođe, ovakva vrsta prekršajne odgovornosti treba se ustanoviti i za građane koji prilikom promena određenih podataka koji se nalaze u jedinstvenom biračkom spisku ne obaveste nadležnu opštinsku upravu ili ministarstvo nadležno za poslove uprave.

Potrebna je redovna koordinacija nadležnih organa povodom biračkog spiska. Ovakva vrsta koordinacije potrebno je da bude i učestalija tokom izbornog ciklusa. U krug nadležnih organa za koordinaciju spadaju opštinske i gradske uprave, predstavnici područnih jedinica MUP-a, kao i predstavnici ministarstva nadležnog za poslove uprave.

Kompletno ažuriranje biračkog spiska

Potrebno je kompletno ažuriranje biračkog spiska. Pod ovom preporukom se naročito misli na „čišćenje“ elektronske baze podataka u slučaju pogrešno unesenih podataka (slovne greške i slično) kao i ažuriranje u pravcu brisanja preminulih lica iz baze i sređivanje adrese određenih lica koja su u bazi upisana na više biračkih mesta.

Dopuniti Zakon o jedinstvenom biračkom spisku kako bi se omogućio uvid građana u izvod iz biračkog spiska

Na kraju, potrebno je dopuniti Zakon o jedinstvenom biračkom spisku kako bi se omogućio uvid građana u izvod iz biračkog spiska, pored već postojeće mogućnosti povrede da li je birač upisan u birački spisak.

Usvojiti jedinstveni izborni zakon

Jedna od najprepoznatljivijih karakteristika izbornog procesa 2016. godine je neusaglašenost pravnih akata i procedura, a naročito zakonskih odredbi koje se odnose na sprovođenje izbora. Zbog toga, kao i zbog činjenice da se mnoge preporuke odnose na izmene i dopune postojećih pravnih normi (najviše u Zakonu o izboru narodnih poslanika), potrebno je doneti jedinstveni izborni zakon koji bi objedinio izbornu pravnu materiju koja se sada nalazi u više zakona: Zakonu o izboru narodnih poslanika, Zakonu o izboru predsednika Republike i Zakonu o lokalnim izborima, ali i delom u Zakonu o opštem upravnom postupku, Zakonu o političkim strankama, Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti i Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Zakonom definisati uslove pod kojima je moguća primena vanrednih pravnih lekova

Definisati uslove pod kojima je moguća primena vanrednih pravnih lekova od strane institucija nadležnih za sprovođenje izbora. Posmatračka misija CRTA-GnS smatra da je potrebno da postoje određeni jasno definisani, restriktivni uslovi, kada bi bilo moguće korišćenje vanrednih pravnih lekova. Prema zvaničnom stavu Upravnog suda, u izbornim procesima nije dozvoljena upotreba vanrednih pravnih sredstava. Da bi se sprečile određene protivpravne radnje u budućim izbornim ciklusima, smatramo da je potrebno da postoje restriktivni uslovi kada bi, u nedostatku bilo koje druge opcije, bilo moguće korišćenje vanrednih pravnih lekova u cilju otklanjanja prethodno ustanovljenih nepravilnosti u izbornim radnjama/izbornom procesu, i time spreče situacije da iz „neprava nastane pravo“. Upravo je ovaj izborni ciklus pokazao koliko su institucije nemoćne da spreče određene vidove zloupotreba usled kojih se čak i legitimnost izbornog procesa dovodi u pitanje. Imajući u vidu napred rečeno, potrebno je ovlastiti nadležne institucije (Upravni sud i RIK) da pod određenim restriktivnim uslovima mogu da koriste vanredne pravne lekove. Kako bi bilo omogućeno korišćenje vanrednih pravnih lekova, potrebno je izmeniti Zakon o izboru narodnih poslanika koji u članu 97. izričito zabranjuje korišćenje ovog sredstva.

Jasnije zakonski definisati položaj stranke nacionalne manjine u izbornom ciklusu ili promeniti način registracije stranaka

Potrebno je jasnije definisati položaj stranke nacionalne manjine u izbornom ciklusu ili promeniti način registracije stranaka u pogledu statusa stranke nacionalne manjine. Iako je odredbom Zakona o izboru narodnih poslanika RIK-u omogućeno da na osnovu svoje diskrecione odluke određenim strankama ne prizna status stranke nacionalne manjine, primena ove odredbe je bez ikakvog dejstva iz razloga što je sudska praksa pokazala da se status stranke nacionalne manjine priznaje svakoj stranci (od strane Upravnog suda po izjavljenoj žalbi stranaka) koja je registrovana kao stranka nacionalne manjine u registru političkih stranaka pri Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ustanoviti RIK kao stalno i nezavisno telo

Proces sprovođenja parlamentarnih izbora 2016. godine je pokazao nedostatke i probleme koji zahtevaju sistemske promene, kako u zakonodavnom, tako i u administrativnom smislu. Prema postojećem zakonskom rešenju, RIK je “ad hoc” telo, sastavljeno od predstavnika političkih partija (proporcionalno zastupljenosti u Skupštini Srbije). Ustanovljavanje Republičke izborne komisije kao stalnog i nezavisnog tela koje bi se bavilo sprovođenjem izbora, edukacijom izborne adminstracije i unapređenjem izbornih procedura, u značajnoj meri bi uticalo na unapređenje kvaliteta izbornog procesa.

Profesionalizovati stručnu službu RIK-a.

Imajući u vidu učestalost održavanja izbora u Republici Srbiji, kao i obim i vrstu poslova, potrebno je profesionalizovati i stručnu službu RIK-a. U ovom procesu pokazalo se da trenutna stručna sluba RIK-a, koju čine zaposleni u Skupštini Republike Srbije, nije mogla da odgovori na sve izazove koji su bili stavljani pred nju. Takođe, potrebno je proširiti opis koji definiše kakve kvalifikacije moraju imati članovi RIK-a (čl.33 Zakona o izbornu narodnih poslanika) u smeru definisanja kvalifikacija koje se odnose na profesionalnost, etičnost i iskustvo rada u državnim institucijama. Uz profesionalizaciju članova stručne službe, potrebno je značajno unaprediti kapacitete i resurse RIK-a, u ljudstvu i tehnici.

RIK da dobije ovlašćenja da po službenoj dužnosti (ex officio) koriguje ili preinači odluke koje su doneli birački odbori, poništi izbore i naloži ponavljanje glasanja

U periodu posle zatvaranja biračkih mesta, RIK se suočio sa izazovom netačnih, odnosno nepotpunih podataka sa biračkih mesta u vidu nečitljivih ili neprepoznatljivih zapisnika sa biračkih mesta, pogrešnih logičko-računskih operacija itd. U slučajevima u kojima je RIK evidentirao postojanje ovakvih nepravilnosti, a na tim biračkim mestima niko od građana nije uložio prigovor (prema postojećim propisima samo građani mogu uložiti prigovore na rezultate izbora po biračkim mestima), RIK nije mogao da poništi ili izmeni rezultate sa ovih biračkih mesta, jer nema ovlašćenja da postupa po službenoj dužnosti (ex officio). U navedenim slučajevima, RIK je pristupio ispitivanju nepravilnosti na svakom pojedinačnom biračkom mestu i zatim donosio odluku o priznavanju ili “anuliranju” rezultata (anuliranje rezultata je značilo da su rezultati svih izbornih lista - nula). Tako se došlo u situaciju da RIK, iako je bilo elemenata za poništavanje izbora i/ili izmenu izbornih rezultata, nije to mogao da učini, jer nije bilo prigovora građana na tim biračkim mestima. Ovakva situacija je posledica činjenice da RIK nema mogućnost poništavanja rezultata sa biračkih mesta ili izmene podataka iz zapisnika sa biračkih mesta.

Zbog svega navedenog, RIK bi trebalo da ima ovlašćenja da po službenoj dužnosti (ex officio), poništi izbore ukoliko nepravilnosti utiču na ishod glasanja i naloži ponavljanje glasanja.

Zakonom urediti položaj posmatrača, kako kratkoročnih ("short term observers"), tako i dugoročnih posmatrača („long term observers“)

Zakonom urediti položaj posmatrača, kako kratkoročnih, tako i dugoročnih posmatrača („long term observers“). Prema trenutnom rešenju, status i položaj posmatrača je definisan isključivo RIK-ovim Uputstvom za sprovođenje izbora. Ovakav dokument ne predstavlja adekvatno rešenje i ne pruža stalnost posmatračima koji su zainteresovani za praćenje rada RIK-a. Takođe, određen broj OIK/GIK svojim aktima uopšte nije predvideo niti regulisao položaj posmatrača, usled čega je praćenje njihovog rada onemogućeno.

Izmeniti zakonodavni okvir u pravcu dopuštanja domaćoj organizaciji, akreditovanoj za praćenje izbora da može odrediti dva posmatrača, u smenama, na jednom izbornom mestu

Potrebno je takođe izmeniti zakonodavni okvir u pravcu dopuštanja jednoj organizaciji, akreditovanoj za praćenje izbora da može odrediti dva posmatrača na jednom izbornom mestu. Ovakva izmena je potrebna iz razloga što izborni dan traje 16 sati i shodno tome nije moguće obezbediti efikasno i pouzdano posmatranje izbora samo sa jednim posmatračem na biračkom mestu, bez prava smene posmatrača.

Izmeniti zakonodavni okvir u pravcu omogućavanja principa teritorijalnog određivanja posmatranja.

U cilju kvalitetnijeg posmatranja izbora, od značaja je i da proces akreditacije posmatrača ne bude vezan prema principu teritorijalnog određivanja biračkog mesta na kome će biti izvršeno posmatranje. ( “jedan posmatrač - jedno unapred određeno biračko mesto”). Potrebna je promena podzakonskih akata u pravcu pružanja mogućnosti posmatračima da mogu da posmatraju izbore nevezano za određeno, konkretno biračko mesto.

Produžiti trajanje akreditacije posmatračima za praćenje rada RIK-a zaključno sa sednicom Narodne skupštine na kojoj se dodeljuju mandati narodnim poslanicima.

Produžiti trajanje akreditacije akreditovanim posmatračima za praćenje rada RIK-a zaključno sa sednicom na kojoj se dodeljuju mandati budućim članovima Narodne skupštine. Prema odredbama ovlašćenja za praćenje rada organa za sprovođenje izbora mandat akreditovanih posmatrača ističe konačnošću rezultata. Posmatračka misija smatra da je potrebno da mandat akreditovanih posmatrača treba da bude produžen makar do sednice na kojoj je planirana dodela mandata budućim članovima Narodne skupštine. Ovakav stav posmatračke misije je proistekao iz situacije koja se mogla videti i u ovom izbornom ciklusu, a to je da su konačni rezultati bili proglašeni na 125. sednici RIK-a, dok je na sledećoj sednici bilo još prigovora od strane aktivno legitimisanih stranaka. Ovakva situacija može dovesti do toga da se rezultati sa određenih biračkih mesta ospore i samim tim dolazimo u situaciju da su osporeni i konačni rezultati sa izbora. Smatramo da i zbog toga što RIK, od trenutka kada se proglase konačni rezultati, radi isključivo u stalnom sastavu, a ne u proširenom, te da je opravdanost prisustva nezavisnog praćenja rada naročito opravdana.

Odrediti duže rokove u pogledu određenih radnji koje sprovodi izborna komisija, posebno kod postupka utvrđivanja i kontrole dokumentacije predlagača izbornih lista.

Odrediti duže rokove u pogledu određenih radnji koje sprovodi izborna komisija, posebno kod postupka utvrđivanja i kontrole dokumentacije predlagača izbornih lista. Prema važećem Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK proglašava izbornu listu odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Kako se u praksi događaju slučajevi, kao tokom ovih izbora, da se u jednom danu podnese i 13 izbornih lista, teško je sprovesti detaljnu kontrolu dokumentacije i utvrditi nedostatke koji mogu biti od uticaja na proglašenje, odnosno odbijanje proglašenja izborne liste. Ova preporuka je naročito važna u kontekstu velikog broja falsifikovanih izjava birača koje su otkrivene i ozbiljnog poljuljanog poverenja javnosti u ispravnost izbornog procesa, te je potrebno da rok bude produžen na 48 časova.

Omogućiti istražnim organima pribavljanje dokaza i istražni postupak prilikom utvrđivanja ovakvih radnji - krivičnih dela koja se odnose na izborna prava

Imajući u vidu porast informacija o postojanju različitih krivičnih dela koje se odnose na izborna prava (glava XV Krivičnog Zakonika), CRTA-GnS smatra da bi bilo potrebno olakšati istražnim organima pribavljanje dokaza za istražni postupak prilikom utvrđivanja krivičnih dela koja se odnose na izborna prava. To se, između ostalog, može učiniti i na taj način što bi krivična dela protiv izbornog prava bila ubačena i u odredbe Zakona o krivičnom postupku, koje se odnose na primenu posebnih mera dokazivanja kako bi nadležnim organima tj. policiji i tužilaštvu omogućilo efikasniji i efektniji rad na utvrđivanju krivičnog dela i identifikovanju počinilaca.

Omogućiti elektronsko dostavljanje (e-mailom) prigovora i žalbi nadležnim instancama – RIK-u.

Potrebno je izmeniti izborno zakonodavstvo kako bi bilo omogućeno elektronsko dostavljanje (e-mailom) prigovora i žalbi nadležnim instancama. Zakonom o opštem upravnom postupku nije predviđeno dostavljanje pismena (predloga, dopuna, molbi, žalbi, itd.) elektronskim putem. CRTA-GnS smatra da je u izbornom zakonodavstvu potrebno dozvoliti izuzetak po kojem bi se žalbe i prigovori uzeli u razmatranje iako je njihovo dostavljanje izvršeno elektronskim putem. To znači da bi trebalo u Zakon o izboru Narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o izboru Predsednika Republike predvideti da se prigovori i eventualne žalbe mogu upućivati i elektronskim putem. Ovakav izuzetak je potreban prevashodno zbog izuzetno kratkih rokova u oblasti zaštite izbornog prava. Shodno tome vrlo su česte situacije da određeni aktivno legitimisani subjekti ostanu bez zaštite svog prava zbog proteka zakonskih rokova upravo zbog nemogućnosti da upute pismena u okviru kratkog roka. Takođe, često se u izbornom procesu istek rokova, radi zaštite izbornog prava, dogodi ne zbog subjektivnih okolnosti već zbog objektivnih razloga zbog čega dolazi do isteka rokova. Još jedan razlog koji bi išao u pravcu omogućavanja izuzetka jeste i situacija da na određenoj ne postoje dostupne nadležne pošte i/ili izborne komisije (npr. Kosovo i Metohija). Na takvim područjima se, zapravo, građanima koji imaju aktivno biračko pravo oduzima pravo na žalbu, jer ne postoji način na koji oni mogu dostaviti u propisanom roku žalbu RIK-u, osim ličnog dolaska u Beograd.

RIK da pravovremeno objavljuje izborne podatke, u otvorenom, mašinski čitljivom formatu, u skladu sa međunarodnim izbornim Open Data standardima.

Zarad potpunog i transparentnog informisanja javnosti, kao i omogućavanja efikasnije kontrole i praćenja izbornih procesa, neophodno je da RIK pravovremeno objavljuje izborne podatke, u otvorenom, mašinski čitljivom formatu (najmanje u .xls ili .doc formatima). Primera radi, konačni izborni rezultati, po biračkim mestima, su objavljeni u elektronskom obliku nakon što su istekli rokovi za prigovor.

Objavljivati skenirane zapisnike o radu biračkih odbora, beleški sa svih sednica RIK-a i omogućiti video prenos sednica RIK-a.

U cilju povećanja poverenja javnosti u izborni proces, smatramo da je važno da se počne sa objavljivanjem skeniranih zapisnika o radu biračkih odbora. Takođe, na stranici RIK-a trebalo bi da se blagovremeno obljavljuju beleške sa svih sednica RIK-a i da postoje prenosi uživo.

RIK da uvede poziciju zvaničnog portparola.

Imajući u vidu da je izborni proces od velike važnosti za celo društvo, te da je tokom predizbornog period, a naročito tokom izbornog dana do proglašenja konačnih izbornih rezultata interesovanje javnosti na visokom nivou, RIK treba da unapredi pristup u komunikaciji sa javnošću. Pre svega RIK bi trebalo da ima zvaničnog portparola, koji bi se obraćao javnosti i pružao proverene i blagovremene informacije i odgovarao na upite medijima. Time bi se promenila dosadašnja loša praksa da komunikacija sa javnošću RIK-a bude uslovljena dostupnošču predsednika RIK-a. Zatim, RIK treba da ima razvijenu strategiju komunikacije sa javnošću, sa posebnim akcentom na krizni PR i širenje kanala komunikacije sa javnošću sa tradicionalnih i na nove, društvene medije. Smatramo da je na poslednjim izborima spora reakcija i izostanak zvaničnih obaveštenja predstavnika RIK-a u ključnim momentima u izbornoj noći stvorilo medijski prostor za spekulacije zasnovane na neproverenim i nekredibilnim rezultatima i doprinelo atmosferi ozbiljnog nepoverenja u izborni proces.

RIK da razvije strategiju komunikacije sa javnošću, širenje kanala komunikacije sa javnošću na nove, društvene medije

Imajući u vidu da je izborni proces od velike važnosti za celo društvo, te da je tokom predizbornog period, a naročito tokom izbornog dana do proglašenja konačnih izbornih rezultata interesovanje javnosti na visokom nivou, RIK treba da unapredi pristup u komunikaciji sa javnošću. Pre svega RIK bi trebalo da ima zvaničnog portparola, koji bi se obraćao javnosti i pružao proverene i blagovremene informacije i odgovarao na upite medijima. Time bi se promenila dosadašnja loša praksa da komunikacija sa javnošću RIK-a bude uslovljena dostupnošču predsednika RIK-a. Zatim, RIK treba da ima razvijenu strategiju komunikacije sa javnošću, sa posebnim akcentom na krizni PR i širenje kanala komunikacije sa javnošću sa tradicionalnih i na nove, društvene medije. Smatramo da je na poslednjim izborima spora reakcija i izostanak zvaničnih obaveštenja predstavnika RIK-a u ključnim momentima u izbornoj noći stvorilo medijski prostor za spekulacije zasnovane na neproverenim i nekredibilnim rezultatima i doprinelo atmosferi ozbiljnog nepoverenja u izborni proces.

Izmeniti poslovnike o radu OIK/GIK-a kojim bi se omogućio nesmetan rad domaćim posmatračima, uključujui prisustvo sednicama izbornih komisija.

Potrebno je izmeniti poslovnike o radu OIK/GIK-a kojim bi se omogućio nesmetan rad domaćim posmatračima, uključujući prisustvo sednicama izbornih komisija. U većini slučajeva, poslovnicima o radu OIK/GIKjavnost se obezbeđuje prisustvom predstavnika medija, te nema razloga za restriktivno tumačenje po kome se zainteresovanim organizacijama ili pojedincima, koji prođu predviđeni proces akreditacije od strane OIK/GIK-a, ne dozvoljava prisustvo sednicama komisija. Kao dobar model obezbeđivanja javnosti može poslužiti i poslovnik o radu RIK-a.

Definisati zakonsku obavezu da svi članovi biračkih odbora prođu adekvatnu obuku za sprovođenje glasanja na biračkom mestu.

Potrebno je definisati zakonsku obavezu da svi članovi biračkih odbora, makar u stalnom sastavu, prođu adekvatnu obuku za sprovođenje glasanja na biračkom mestu. Trenutna obaveza održavanja obuke članovima biračkih odbora je predviđena Uputstvom za sprovođenje izbora. Smatramo da je ovu obavezu potrebno zakonski definisati iz razloga što smo i u neposrednom razgovoru sa stručnom službom RIK-a dobili informaciju da je sprovedena obuka na jakom lošem nivou i da se u većini slučajeva sprovodi tako samo što se prisutnima podeli Pravilnik o radu biračkih odbora.

Izmeniti Zakon o lokalnim izborima u pogledu roka za podnošenje žalbe Upravnom sudu.

Potrebna je izmena Zakona o lokalnim izborima u pogledu roka za podnošenje žalbe Upravnom sudu. Naime prema Zakonu o lokalnim izborima ovaj rok iznosi samo 24h od dostavljanja rešenja, dok ovaj rok prema Zakonu o izboru narodnih poslanika iznosi 48h. Imajući u vidu da sud prema odredbama oba Zakona odlučuje u roku od 48h, ne vidimo razlog zašto bi izbori na nacionalnom nivou bili povlašćeniji ili bitniji od izbora na lokalnom nivou.

Produžiti rok za dostavljanje izbornog materijala (glasačkih listića, zapisnika o radu biračkih odbora, itd.) na 18h.

Potrebno je produžiti rok za dostavljanje izbornog materijala (glasačkih listića, zapisnika o radu biračkih odbora, itd.) na 18h. Prema Zakonu o lokalnim izborima ovaj rok iznosi samo 8h, dok je prema Zakonu o izboru narodnih poslanika 18h. Ovakva zakonska odredba je posebno problematična kada se održavaju izbori na više nivoa, kao što je sada bio slučaj, i gde se prvo pristupa utvrđivanju rezultata izbora na nacionalnom, pokrajinskom pa tek onda na lokalnom nivou. Smatramo da bi se izjednačavanjem rokova za dostavljanje izbornog materijala donekle sprečila praksa da birački odbor u isto vreme utvrđuje rezultate izbora na više nivoa (pogotovo bi se sprečilo premeštanje pogrešno ubačenih glasačkih listića iz jedne kutije u drugu) .

Jasno definisati osnovne pojmove kao i da se jasno regulišu dozvoljene i nedozvoljene aktivnosti javnih funkcionera tokom predizborne kampanje, kao i kontrolne i kaznene mehanizme.

Da se zakonodavstvo Republike Srbije u sferi regulisanja korišćenja javnih resursa tokom predizborne kampanje usaglasi sa medjunarodnim standardima i obavezama Srbije. Jasno definisanje osnovnih pojmova kao i da se jasno regulišu dozvoljene i nedozvoljene aktivnosti javnih funkcionera tokom predizborne kampanje, u cilju sprečavanja indirektne i selektivne podrške učesnicima u izbornoj trci.

Uspostaviti efikasan mehanizam praćenja i pravovremenog reagovanja u slučajevima korišćenja javnih resursa tokom predizborne kampanje.

Da se uspostavi efikasan mehanizam praćenja i pravovremenog reagovanja u slučajevima korišćenja javnih resursa tokom predizborne kampanju, kako bi se obezbedio jednak tretman svih učesnika izbornog procesa.

Omogućiti (garantovati) jednak pristup medijima svim izbornim listama i kandidatima koji učestvuju u izbornom procesu bez diskriminacije.

Građani imaju pravo da budu informisani o izbornoj ponudi, kako bi mogli da donesu odluku kome će dati svoj glas. Ovo pravo podrazumeva da mediji treba da izveštavaju građane pravovremeno, profesionalano i precizano o izbornim programima i stavovima različitih kandidata kao i događajima u toku izborne kampanje.

Potrebno je omogućiti (garantovati) jednak pristup medijima svim izbornim listama i kandidatima koji učestvuju u izbornom procesu bez diskriminacije. Diskriminacija izbornih lista i kandidata uključuje: otvoreno protežiranje jedne liste ili kandidata, uskraćivanje gostovanja i medijskog prisustva izbornim listama i kandidatima, uzastopna gostovanja analitičara koji podržavaju jednu političku opciju, različit novinarsko-voditeljski tretman prema različitim izbornim listama i kandidatima, izbegavanje tema koje izborne liste ili kandidati smatraju "neprijatnim" ili "nepoželjnim", itd.

Iako se Zakonom o izboru narodnih poslanika, u članu 5, navodi da “Građani imaju pravo da preko sredstava javnog obaveštavanja budu informisani o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i o kandidatima sa izbornih lista” kao i da su “Sredstva javnog obaveštavanja dužna da obezbede ravnopravnost u obaveštavanju o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima sa tih lista” potrebno je obezbediti kontrolne mehanizme za sprovođenje ovog pravila, kao i definisati načine obaveštavanja javnosti o rezultatima primene mehanizama kontrole. Međutim, četiri meseca nakon izbora, nalazi REM još nisu objavljeni.

REM treba da deluje proaktivno u regulisanju principa jednakog pristupa medijima za sve izborne liste i kandidate.

Kako su za nadzor rada REM nadležni Narodna skupština Srbije i Odbor za kulturu i informisanje skupštine Srbije, neophodno je da se ova tela dodatno angažuju i u potpunosti realizuju ovlašćenja koja poseduju .

Regulatorna telo za elekronske medije (REM) treba da deluje proaktivno u regulisanju principa jednakog pristupa medijima za sve izborne liste i kandidate. Izveštaj Regulatornog tela za elektronske medije (REM) o monitoringu medijskog izvšetavanja tokom predizborne kampanje trebalo bi da bude objavljen u što kraćem roku, kako bi se otklonile sve evenutalne nedoumice u vezi s nepristrasnošću i profesionalnošću REM-a. REM je, kako je javno saopšteno, pratio rad nacionalnih, regionalnih i lokalnih emitera u periodu kampanje i smatramo da je od izuzetnog javnog interesa da ovi nalazi budu pomno analizirani, ali i upoređeni s nalazima monitoringa sprovedenih u organizaciji nevladinih organizacija.

Posebnu pažnju usmeriti na medije koji su u vlasničkom smislu povezani sa političkim strukturama, odnosno pojedincima koji su članovi stranaka učesnica izbornog procesa. Monitoring izveštavanja ovih medija - što se posebno odnosi na one koji su privatizovani u poslednjih nekoliko godina, u sklopu privatizacije nekada državnih medijskih kuća - pokazao je da su oni u svom radu bili naklonjeniji političkim opcijama s kojima su povezani vlasnici tih medija

REM i ministarstvo nadležno za informisanje, trebalo bi da se aktivnije uključe u realizaciju svojih nadležnosti u oblasti informisanja tokom izborne kampanje.

REM i Ministarstvo kulture i informisanja, kao tela direktno nadležna i za ove medije, trebalo bi da se aktivnije uključe u realizaciju svojih nadležnosti, što pre svega znači kontrolu sprovođenja zakona koji građanima garantuju profesionalno obaveštavanje o toku izbornog procesa i ravnopravnu zastupljenost svih izbornih lista i kandidata.

Mediji treba da aktivno informišu javnost o predizbornoj kampanji i da pokrivaju sva relevantna pitanja u vezi sa kvalitetom izbornog procesa, rada izborne administracije, aktivnosti partija i kandidata, problema i incidenata tokom predizborne kampanje kao i sam dan izbora i objavljivanje izbornih rezultata.

U proces nadgledanja sprovođenja ovog načela, pored REM-a, Ministarstva za kulturu i informisanje i Odbora za kulturu i informisanje skupštine Srbije, trebalo bi da bude uključen i Savet za štampu (kao prvo i jedino samoregulatorno medijsko telo, u kojem su zastupljena sva relevantna medijska udruženja i asocijacije).